Грађани поражени у Зеокама

Рудар (Зеоке) - ФК Лазаревац 3:0 (3:0)
Стрелци: 1:0 Николић у 4, 2:0 Јовановић (аутогол) у 7, 3:0 Бојић (аутогол) у 31. минуту
Терен: ФК "Рудар" Зеоке. Гледалаца: 50
Главни судија: Далибор Станковић Помоћници: Радован Богићевић, Милан Ђуретановић
Делегат: Зоран Спасић

РУДАР: Мишић, Николић, Алексић, Здравковић, Рабреновић, Вељовић, Ракас (55. Топаловић), Јапунџић, Раковић (77. Милић), Терзић, Мићевић (64. Јовановић).

ЛАЗАРЕВАЦ: Филиповић, Петровић, Цојић (55. Илић), Јаковљевић (46. Пауновић), Маринковић, Бојић, Лазић (46. Мицић), Миљанић, Јеремић, Видаковић, Јовановић.


Када већ у првих пола сата игре примиш три поготка, од којих су два аутогола, када играш против играча који су до скора играли и два, три јача ранга, и који имају посед лопте 80% у својим ногама, када створиш само једну једину прилику за гол за 90 минута, онда не можеш ни да се надаш повољном резултату. Рудар је у оквиру 5.кола сасвим заслужено освојио три бода, победивши наш тим резултатом 3:0. Тај резултат је гласио након првог полувремена, тачније после пола сата игре. Како су кренули, домаћи су могли и до врха да напуне нашу мрежу, али их је у томе спречила њихова ноншалантност у завршници акција као и расположени голман гостију Филиповић.

Малобројна публика није још ни пристигла у Зеоке, а Рудар је већ имао предност од 2:0. Играо се 4. минут када је Николић пресекао лопту на средини терена, хитро се упутио ка нашем голу и по земљи послао "бубамару" у небрањени део мреже. Прва следећа акција домаћина и нови погодак. Корнер изводи Терзић, а лопту главом захвата Јовановић и спроводи у сопствену мрежу. Шок како на терену тако и на клупи наших играча. Рудар је мало смањио темпо и стао на лопту која је кружила по читавом терену у већем делу сусрета. Наши су се бранили и нису могли да створе акцију како би угрозили домаћег голмана. Када је у 31. минуту други наш играч Бојић постигао нови аутогол, било је јасно свима да бодови остају у Зеокама. Ти аутоголови су потпуно деконцентрисали наше играче који су деловали као да први пут играју заједно. У првом полувремену, иако је три пута морао да вади лопту из сопствене мреже, голман Филиповић се истакао сјајним интервенцијама.

Тренер Видаковић на старту другог полувремена убацује Зорана Пауновића и Душана Мицића, који замењују Марка Јаковљевића и Бориса Лазића. Убрзо након тога у игри је морао и Бојан Илић уместо повређеног Вукашина Цојића. Игра и једног и другог тима је деловала слично као и у првом делу сусрета. Рудар је чувао лопту и претио из свих позиција, док су се наши играчи успешно бранили. Играли су чвршће и борбеније, и да су имали такав приступ игри од самог почетка меча сигурно да би резултат био другачији. Овако резултат из првог полувремена је остао и на крају. Рудар је сигурном игром и брзим погоцима на време осигурао три бода и остао у трци за виши ранг. Лазаревчанима је ово био први од два јака дуела која ће имати у овом периоду. Наредно коло је сусрет са лидером Прве општинске лиге, екипом Младости из Чибутковице. Тај меч се игра у суботу са почетком у 15:30 на популарном "Комуналеу". Спортски поздрав!!!

Победнички низ се и даље наставља

ФК Лазаревац - Шумадија (Мали Црљенци) 2:1 (0:1)
Стрелци: 0:1 Маринковић у 36, 1:1 Видаковић у 67, 2:1 Видаковић у 81. минуту
Терен: ФК "Борац" Лазаревац. Гледалаца: 50
Главни судија: Далибор Станковић Помоћници: Милош Трајковић, Дејан Радосављевић
Делегат: Иван Панић

ЛАЗАРЕВАЦ: Нешковић, Петровић, Цојић, Јаковљевић, Маринковић (к), Бојић (70. Аулик), Пауновић (46. Илић) (86. Росић), Миљанић, Јеремић, Видаковић, Мицић.

ШУМАДИЈА: Нинић, Пантелић, Ђурић (89. Арсић), Лазаревић, Ануша (82. Јосиповић), Анђелковић, Јовановић, Маринковић (66. Милановић), Миловановић, Беговић, Луковић. 


Екипа Лазаревца је оборила свој сопствени рекорд, а то је да победнички низ ове екипе сада износи 7 утакмица. Наравно, рачунамо и прошлу сезону. Такође, Грађани имају и 10 победа код куће у низу, на популарном "Комуналеу". Сигурно да смо поносни на ове резултате, али овога пута морали смо доста да се намучимо да би победили госте из Малих Црљенаца. 

Не памтимо кад нас је нека екипа онако надиграла на нашем терену. Играле су и јаче екипе на "Комуналеу" него што је Шумадија из Црљенаца, али баш против тих екипа наши играчи би пружили свој максимум на терену. Овога пута нешто је фалило. Као да су наши играчи први пут изашли заједно на терен. Екипа која је до овог сусрета узела максималан број бодова, није личила на себе. Једна шанса, ако и то може да се назове шанса, када је на центаршут Јеремића, Мицић захватио лопту у паду, а она отишла преко гола. На другој страни све опаснији и учесталији напади гостију. Било да је напад преко десне или леве стране, наша средина као да није ни постојала, а одбрана заједно са голманом би сваки пут стрепила за гол. Није било борбе, скока, уклизавања, приче, подршке...Онда и не треба да чуди да једна таква екипа и прими гол и да са тим голом заостатка оде на одмор. Играо се 36. минут утакмице, када Беговић са леве стране проналази десно крило Маринковића, а овај једном варком тела избацује одсутног Пауновића и без проблема матира голмана Нешковића. Поново је уследило "рибање" од стране тренера Видаковића, играчи као и против лукавичке Слоге погнуте главе слушају његове речи, а долази и до прве измене када Пауновића мења Бојан Илић. Следи мала ротација у нашој постави. Илић иде на место штопера уместо капитена Маринковића, који у другом полувремену чини нападачки тандем са Јеремићем, док је Мицић отишао на место левог спољног играча. Офанзивно од самог старта је морало да се крене на гол Нинића, ако мислимо да остваримо барем један бод.

Прошло коло, када је наш тим такође губио на полувремену против Слоге, један играч је својим индивидуалним квалитетима решио питање победника. То је био Слободан Бојић, кога је овога пута у улози јунака меча и играча преокрета заменио Ненад Видаковић. Елегантно попуњени играч средине терена је са два гола у другом полувремену обезбедио нашем клубу нова 3 бода. Ко је гледао то друго полувреме, могао је одмах да примети разлику у игри оба тима. Гости опрезно и стрпљиво чувају лопту и резултат, покушавају преко брзоногог Миловановића да поново угрозе гол Нешковића. На другој страни, Лазаревчани почињу знатно боље да играју. Стало се на лопту, чвршће се улази у дуеле, игра на нешто почиње и да личи. Илић на месту штопера сјајно у пар наврата интервенише; Бојић и Цојић као задњи везни играчи почињу озбиљније да организују нападе; капитен Маринковић куражи саиграче...Публика све то лепо посматра и коментарише. Један добацује ако Грађани дају један гол, победиће на крају. Други се укључује у причу и самоуверено тврди да је домаћи тим пун снаге и да је спреман и да се опклади да ћемо победити на крају. Али треба дати прво тај један гол. Килава је завршница. Мицић се труди, одбрана гостију јача у дуелу од њега. Јеремић никако да добије праву лопту. Ако је добије ето шансе. Миљанић по десном боку и под температуром покушава да пробије и да упути барем неки центаршут. Труди се као и сви остали. Труд се и на крају исплатио. Гости губе једну лопту на половини терена, игра се 67. минут. Миљанић излази као победник у дуелу са једним играчем Шумадије. Наредни играч га фаулира, а лопта некако долази до Видаковића који продире ка голу Нинића. Судија Станковић пушта предност, а луцидни Видаковић упућује шут ка голу Шумадије и изједначује резултат на 1:1. Неверица на лицима гостујућих играча. До тада су контролисали игру на мечу, били свакако бољи ривал, а ето успели су да приме "фушерски" гол. Овај погодак као да је дао крила домаћим играчима. Почели су да лете по терену. У 73. минуту спорни моменат на утакмици. Помоћни судија Радосављевић је дигао заставицу за офсајд гостујућим играчима, а ови огорчени на такву одлуку узвраћају псовкама и увредама. Наставља се игра, делује да Лазаревчани имају више живаца у завршници меча. Још десетак минута да краја сусрета, и једна лепа акција домаћег тима крунисана је поготком. Другим по реду у режији Видаковића. Сјајно је примио лопту, лукаво циљао и поново у исти угао јако и прецизно послао лопту у даљи угао голмана Нинића. Какво славље играча и наших навијача. Поново је борбена игра довела до преокрета. Али има још мало до краја, а гости решили да изједначе. Последње секунде меча. Нешковић фаулира на самој ивици шеснаестерца нападача гостију. Гости траже пенал, али нема од тога ништа. Ипак јако опасна ситуација. Оштра лопта ка голу Нешковића, лопта се одбија први пут, па други...долази на ногу Анђелковића...овај снажно шутира...погађа Јаковљевића...за госте то је морао да буде пенал...за нас још један добро одбрањен напад...Гости још више огорчени, мисле да су покрадени. Судија Станковић је под притиском и одлучује да свира крај утакмице. 

Све честитке екипи Шумадије. Од првог судијског звиждука играли су отворено и нападачки. Имали су пре овог сусрета само 3 бода, али и екипе Младост и Рудар за противнике. Знају да имају квалитет, и хтели су да га и покажу против нас. Честитке још једном, али честитке и за наше фудбалере, поготово и за нашу "десетку" која је решила сусрет. Наредни ривал је екипа Рудара из Зеока, екипа која слови за једног од фаворита за освајање првог места и уласка у виши ранг.

Из "кеца у двојку" у Лукавици

Слога (Лукавица) - ФК Лазаревац 2:3 (2:1)
Стрелци: 1:0 Пајковић у 22, 2:0 Ранковић у 29, 2:1 Бојић у 31, 2:2 Бојић у 61, 2:3 Мицић у 84. минуту
Терен: ФК "Слога" Лукавица. Гледалаца: 70
Главни судија: Марко Вукићевић Помоћници: Горан Милошевић, Жељко Јоксимовић 
Делегат: Дејан Илић

СЛОГА: Павловић, Димитријевић, Радосављевић, Божић, Ранковић (к), Љубичић, Петровић, Терзић (67. Костић), Јевђевић (82. Јовановић) (85. Илић), Пајковић, Грчић. 

ЛАЗАРЕВАЦ: Филиповић, Петровић, Цојић, Јаковљевић (46. Пауновић З.), Маринковић (к), Бојић (74. Аулик), Мицић, Миљанић, Брајовић (46. Пауновић И.), Видаковић, Јовановић.


Лепо је кренуло за екипу ФК Лазаревца ове сезоне. Два уводна кола, и две победе. На ред је дошао сусрет са лукавичком Слогом. Гледајући табелу многи су помислили нова три сигурна бода за плаво-црне из Лазаревца. Међутим, тако није било. Тек када је домаћи тим повео са 2:0 (играо се 29. минут), наш тим се тргао, почео да игра и на крају дошао до заслужене победе. Кренимо редом.

Дочекао нас је лош терен у Лукавици. Морамо бити искрени. Тек на неким местима покривен зеленом травом, нераван. То никако није одговарало нашим фудбалерима. Како и да одговара када је Слога до 29. минута имала предност од 2:0. Прве голове за овај тим у првенству су донели Мирослав Пајковић у 22., а затим и капитен Бојан Ранковић у 29. минуту. Овај први је право ремек дело. На неких 20 метара од нашег гола, овај офанзивни везиста се најпре ослободио свог чувара, а потом лопту са десне пребацио на леву ногу и упутио прави пројектил под пречку голмана Филиповића. Седам минута касније, поменути капитен Слоге се најбоље снашао у петерцу Лазаревчана и главом са друге стативе послао у небрањени део мреже. Слога 2, Лазаревац кромпир. Неверица на лицима наших играча, које је успео да врати у живот играч утакмице Слободан Бојић. Славље домаћих играча је још трајало, кад је популарни Боба упутио шут ка голу Павловића. Није се много двоумио, још бесан због резултата. Сјајним прецизним шутем је хтео да докаже свима да предност домаћег тима може лако да се стигне. То као да је мало тргло наш тим. Видео се видни умор на појединцима, пре свега због тешког времена за игру. Сви као да су једва чекали полувреме да дођу до предаха. А на полувремену, тренер Видаковић је имао шта да поручи нашим фудбалерима.

"Рибање" је трајало добрих 10 минута. Играчи су ћутали; знали су и они да су лоше одиграли, а да је осим гола Бојића, једино још капитен Маринковића имао шансу за гол на почетку меча, али се статива испречила. Одмах су извршене и две измене. Иван и Зоран Пауновић улазе уместо Брајовића и Јаковљевића. Лазаревац креће на све или ништа. У ушима и даље одзвањају речи тренера Видаковића са полувремена: "Нек примимо још три гола, ал дај играјте мушки и до краја!" Ма где три да примимо, боље ми да дамо толико. Али лопта неће да слуша, терен чини своје, а и време не иде на руку. Домаћин чува предност. Минути пролазе. Нервоза у нашем табору. Домаћин једва чека да судија свира крај. Ал има још доста. 2:0 је опасан резултат. За час се то промени. Наравно ако екипа која губи жели ту победу. А Грађани воле да побеђују. И добро им иде. Дуго ниси изгубили у првенству, ако се рачуна и прошла сезона. У тим тренуцима губе 2:1. А онда долази 61. минут меча. Миљанић изводи аут и додаје до Бојића. Боба је у кругу који означава центар игралишта. Нек има 35 метра, ал мора да има и више. Ал то је небитно. Битан је тај други погодак Бојића и изједначење на мечу. Након што је упутио ударац ка голу Павловића, мало ко је веровао да ће завршити иза леђа популарног Павике. Гол за ТВ шпице. Велика радост, али ми нисмо били задовољни нерешеним исходом. Има још пола сата да се игра. Сасвим довољно времена. Тад крећу учесталији напади. И Слога се труди. Хладан туш за овај тим. Прокоцкали су предност. А Грађани у налету. Могу ли издржати?! Судија Вукићевић сече игру. Мало јачи дуел свира се фаул. Нервоза. Опет. И једних и других. Слога имала опасну контру, сва срећа лопта погађа спољни део мреже. На другој страни капитен Маринковић лавовски против одбране супарничког тима. Сав у модрицама. Некад добије фаул, некад не. Појео би лопту. Неће га данас како треба. Жели да настави голгетерски низ. Три утакмице, четири гола. Ал добро је и ако неко други да тај гол. Само да уђе. Уместо јунака меча Бојића улази Аулик. У тим тренуцима најстарији на терену. Знају њега добро у Лукавици. Први меч у дресу Лазаревца, пре годину и по дана. Игра се 90. минут, Аулик узима лопту на средини терена, ниже једног, другог, трећег...голмана. 2:1 добијамо тада. Тада, пре годину и по дана. Може ли опет Аулик да реши? Креће са центра. Цојић га у стопу прати. Лепо одигравају. Може и да се шутне, али може и опет дупли пас. Цојић са неких 10 метара лукаво шутира, лопта се од Павловића на голу одбија, на њу натрчава Мицић, закуцава...као Јан Весели, само у фудбалу. 2:3!!! Па резултат за кладионицу. Турци да позавиде. Трудио се овај омалени нападач на мечу. Добијао и доста критика. Али на крају решио питање победника. Алал вера мали!!! Играло се још десетак минута. А резултат је могао и бити већи у нашу корист. Себични били Видаковић и Миљанић у финишу меча. Али нема везе. Треба и следеће коло да се да неки гол. Долази Шумадија из Малих Црљенаца. Биће то први сусрет ових екипа. Ако Лазаревчани и у том мечу покажу карактер и зубе нема чега да се плаше. Може само ривал. Спортски поздрав!!!

Лазаревчани још једном сигурни код куће

ФК Лазаревац - Димитрије Туцовић (Шушњар) 3:1 (1:0)
Стрелци: 1:0 Маринковић у 27, 2:0 Маринковић у 51, 2:1 Јанковић у 53, 3:1 Петровић у 80. минуту
Терен: ФК "Борац" Лазаревац. Гледалаца: 50
Главни судија: Марко Мартиновић Помоћници: Андрија Илић, Бранко Радовановић
Делегат: Влада Ђорђевић

ЛАЗАРЕВАЦ: Филиповић, Петровић, Пауновић И. (54. Видаковић), Јаковљевић, Маринковић (к), Бојић, Лазић (75. Аулик), Миљанић, Јеремић, Мицић (85. Пауновић З.), Јовановић.

Д. ТУЦОВИЋ: Савковић, Лазаревић, Живковић (81. Саватовић), Томанић, Павловић, Живановић, Петровић, Секулић, Дејановић, Пауновић (67. Милиновић), Јанковић.


Ако рачунамо и утакмице од прошле сезоне, екипа Лазаревца има низ од 9 победа код куће. Та 9. победа у низу остварена је у јучерашњем мечу против старих познаника из Шушњара, екипе Димитрије Туцовића. По одличном и времену и терену остварили смо другу победу у сезони и то резултатом 3:1 (1:0). Расположен за игру је био двоструки стрелац и капитен екипе Никола Маринковић, док је трећи погодак и то први у плаво-црном дресу дело Милована Петровића. 

Већ у првих 10. минута меча могло је да буде 2:0 за наш тим, али је најпре статива и одлична одбрана голмана Савковића спречила Мицића и Јеремића да доведу наш тим у вођство. Након почетне иницијативе, играчи из Шушњара одлучују да из брзих контри покушају да угрозе наш гол. Опасан у тиму гостију је брзоноги нападач Јанковић који на нашу срећу није имао адекватног саиграча поред себе у завршници напада. Лазаревчани, као по навици, су доста продирали по боку, где су неуморни били Миљанић и Мицић. Стрпљивом игром до ноге наш тим је претио да постигне тај водећи погодак који је и дошао у 27. минуту меча. Иван Пауновић је одузео лопту Секулићу на средини терена и лепо упослио Миљанића по десној страни који одлично центрира у срце петерца гостију. Штопер Живановић избија лопту главом, али само на ногу Маринковића који лепим и прецизним ударцем доводи домаћи тим у вођство. Голман Савковић је само погледом испратио лопту у мрежу. Славље наших играча је још трајало, а могли смо и до предности од два гола након свега неколико минута. Капитен Маринковић на центру убацује лопту у празно ка Лазићу, који заједно са гостујућим играчима стаје мислећи да ће помоћни судија свирати офсајд. Међутим судија показује да се игра настави, а ту лопту је на левом боку испратио Бојић који несебично упошљава брзоногог Миљанића на другој страни који је у овој ситуацији имао доста времена да одлучи у који угао да шутне лопту која на жалост ипак креше стативу и одлази у гол аут. Сјајна акција која ипак није била реализована, али то није зауставило наше играче да до краја полувремена направе још неку прилику за гол. По наш гол, поред поменутог Јанковића, опасни су били напади преко Предрага Пауновића и Марка Петровића, али су наши одбрамбени играчи сваки пут излазили као победници у дуелима са њима. Сам финиш првог полувремена су обележила два узастопна корнера за госте који нису представљали опасност по гол Филиповића. Минималним резултатом се отишло на одмор.

Како смо почели у првом, тако смо наставили и у другом полувремену. Храбро, борбено и нападачки што је и донело резултата. У 51. минуту Грађани повећавају предност на мечу. Миљанић са десне стране изводи аут у сам петерац гостију где се најбоље сналази капитен Маринковић који главом успева да лобује голмана Савковића. Да је резултат 2:0 најопаснији показало се и на овом мечу. Након само два минута од нашег другог гола, уследила је лепа акција екипе Димитрије Туцовића која смањује резултат на 2:1 преко Јанковића. Тренер Видаковић одмах врши прву измену, и уместо Ивана Пауновића убацује офанзивног везисту Ненада Видаковића. Долази до ротације у нашој постави, али то не мења начин игре. Опет напади иду по боку и само се чекало на још неки погодак нашег тима како би се решила утакмица. Управо је нападач Лазић могао да реши победника када се нашао сам очи у очи са Савковићем, али је његов лоб завршио преко гола. Недуго затим, Јеремић продире између два гостујућа играча, лукаво шутира искоса али испречила се статива. Да је у наредним минутима исти играч дао гол маказицама, о том голу би се дуго препричавало. Овако, његову сјајну акробацију голман из Шушњара је успео да одбрани. Могли су гости да дођу до изједначења након свих тих наших промашаја. По десној страни је протутњао Лазаревић који правовремено враћа повратну за Петровића, а овај из прве шутира и тера голмана Филиповића да сјајном интервенцијом избаци лопту у корнер. То је поред јединог гола за госте била најбоља акција у другом полувремену. Питање победника је решио Милован Петровић, одбрамбени играч Лазаревчана, у 80. минуту меча. Мицић је одлично извео корнер и у гужви се најбоље снашао Петровић и главом ставио тачку на овај меч. Био је то његов првенац у дресу Лазаревца надамо се не и последњи. 

Играчи и руководство ФК Лазаревца могу бити итекако задовољно почетком првенства. Две утакмице - две победе у дебитантској сезони Прве општинске лиге. Играчи напорно тренирају и то се и исплатило. Наредно 3. коло идемо у комшилук, тачније у Лукавицу на мегдан Слоги. Претходно ћемо у среду одиграти пријатељски меч са Борцем из Лазаревца. Спортски поздрав!!!