Из "кеца у двојку" у Лукавици

Слога (Лукавица) - ФК Лазаревац 2:3 (2:1)
Стрелци: 1:0 Пајковић у 22, 2:0 Ранковић у 29, 2:1 Бојић у 31, 2:2 Бојић у 61, 2:3 Мицић у 84. минуту
Терен: ФК "Слога" Лукавица. Гледалаца: 70
Главни судија: Марко Вукићевић Помоћници: Горан Милошевић, Жељко Јоксимовић 
Делегат: Дејан Илић

СЛОГА: Павловић, Димитријевић, Радосављевић, Божић, Ранковић (к), Љубичић, Петровић, Терзић (67. Костић), Јевђевић (82. Јовановић) (85. Илић), Пајковић, Грчић. 

ЛАЗАРЕВАЦ: Филиповић, Петровић, Цојић, Јаковљевић (46. Пауновић З.), Маринковић (к), Бојић (74. Аулик), Мицић, Миљанић, Брајовић (46. Пауновић И.), Видаковић, Јовановић.


Лепо је кренуло за екипу ФК Лазаревца ове сезоне. Два уводна кола, и две победе. На ред је дошао сусрет са лукавичком Слогом. Гледајући табелу многи су помислили нова три сигурна бода за плаво-црне из Лазаревца. Међутим, тако није било. Тек када је домаћи тим повео са 2:0 (играо се 29. минут), наш тим се тргао, почео да игра и на крају дошао до заслужене победе. Кренимо редом.

Дочекао нас је лош терен у Лукавици. Морамо бити искрени. Тек на неким местима покривен зеленом травом, нераван. То никако није одговарало нашим фудбалерима. Како и да одговара када је Слога до 29. минута имала предност од 2:0. Прве голове за овај тим у првенству су донели Мирослав Пајковић у 22., а затим и капитен Бојан Ранковић у 29. минуту. Овај први је право ремек дело. На неких 20 метара од нашег гола, овај офанзивни везиста се најпре ослободио свог чувара, а потом лопту са десне пребацио на леву ногу и упутио прави пројектил под пречку голмана Филиповића. Седам минута касније, поменути капитен Слоге се најбоље снашао у петерцу Лазаревчана и главом са друге стативе послао у небрањени део мреже. Слога 2, Лазаревац кромпир. Неверица на лицима наших играча, које је успео да врати у живот играч утакмице Слободан Бојић. Славље домаћих играча је још трајало, кад је популарни Боба упутио шут ка голу Павловића. Није се много двоумио, још бесан због резултата. Сјајним прецизним шутем је хтео да докаже свима да предност домаћег тима може лако да се стигне. То као да је мало тргло наш тим. Видео се видни умор на појединцима, пре свега због тешког времена за игру. Сви као да су једва чекали полувреме да дођу до предаха. А на полувремену, тренер Видаковић је имао шта да поручи нашим фудбалерима.

"Рибање" је трајало добрих 10 минута. Играчи су ћутали; знали су и они да су лоше одиграли, а да је осим гола Бојића, једино још капитен Маринковића имао шансу за гол на почетку меча, али се статива испречила. Одмах су извршене и две измене. Иван и Зоран Пауновић улазе уместо Брајовића и Јаковљевића. Лазаревац креће на све или ништа. У ушима и даље одзвањају речи тренера Видаковића са полувремена: "Нек примимо још три гола, ал дај играјте мушки и до краја!" Ма где три да примимо, боље ми да дамо толико. Али лопта неће да слуша, терен чини своје, а и време не иде на руку. Домаћин чува предност. Минути пролазе. Нервоза у нашем табору. Домаћин једва чека да судија свира крај. Ал има још доста. 2:0 је опасан резултат. За час се то промени. Наравно ако екипа која губи жели ту победу. А Грађани воле да побеђују. И добро им иде. Дуго ниси изгубили у првенству, ако се рачуна и прошла сезона. У тим тренуцима губе 2:1. А онда долази 61. минут меча. Миљанић изводи аут и додаје до Бојића. Боба је у кругу који означава центар игралишта. Нек има 35 метра, ал мора да има и више. Ал то је небитно. Битан је тај други погодак Бојића и изједначење на мечу. Након што је упутио ударац ка голу Павловића, мало ко је веровао да ће завршити иза леђа популарног Павике. Гол за ТВ шпице. Велика радост, али ми нисмо били задовољни нерешеним исходом. Има још пола сата да се игра. Сасвим довољно времена. Тад крећу учесталији напади. И Слога се труди. Хладан туш за овај тим. Прокоцкали су предност. А Грађани у налету. Могу ли издржати?! Судија Вукићевић сече игру. Мало јачи дуел свира се фаул. Нервоза. Опет. И једних и других. Слога имала опасну контру, сва срећа лопта погађа спољни део мреже. На другој страни капитен Маринковић лавовски против одбране супарничког тима. Сав у модрицама. Некад добије фаул, некад не. Појео би лопту. Неће га данас како треба. Жели да настави голгетерски низ. Три утакмице, четири гола. Ал добро је и ако неко други да тај гол. Само да уђе. Уместо јунака меча Бојића улази Аулик. У тим тренуцима најстарији на терену. Знају њега добро у Лукавици. Први меч у дресу Лазаревца, пре годину и по дана. Игра се 90. минут, Аулик узима лопту на средини терена, ниже једног, другог, трећег...голмана. 2:1 добијамо тада. Тада, пре годину и по дана. Може ли опет Аулик да реши? Креће са центра. Цојић га у стопу прати. Лепо одигравају. Може и да се шутне, али може и опет дупли пас. Цојић са неких 10 метара лукаво шутира, лопта се од Павловића на голу одбија, на њу натрчава Мицић, закуцава...као Јан Весели, само у фудбалу. 2:3!!! Па резултат за кладионицу. Турци да позавиде. Трудио се овај омалени нападач на мечу. Добијао и доста критика. Али на крају решио питање победника. Алал вера мали!!! Играло се још десетак минута. А резултат је могао и бити већи у нашу корист. Себични били Видаковић и Миљанић у финишу меча. Али нема везе. Треба и следеће коло да се да неки гол. Долази Шумадија из Малих Црљенаца. Биће то први сусрет ових екипа. Ако Лазаревчани и у том мечу покажу карактер и зубе нема чега да се плаше. Може само ривал. Спортски поздрав!!!